Čelnici Hrvatskog nacionalnog vijeća (HNV) u Srbiji više od mesec dana ne žele da govore o aktivnostima predsednika omladine HNV Marija Vrselje, koji je u prošlosti učestvovao na neonacističkim i fašističkim skupovima, i koji je u maju ove godine položio venac u austrijskom Blajburgu i naveo da je to učinio „u ime svih vojvođanskih Hrvata“. Predsednik HNV-a Slaven Bačić naveo je u saopštenju za javnost da ne postoji obaveza tog tela da se javno izjašnjava o stavovima “koje su iznosili pojedinci, koji u tom momentu nisu predstavljali HNV”. S druge strane, opozicija u HNV-u tvrdi da se slučaj Vrselja nikada neće naći na dnevnom redu tog tela.
Opozicioni većnik HNV-a Tomislav Stantić je u izjavi za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) rekao da ne veruje da će predsednik HNV Slaven Bačić uvažiti inicijativu osam većnika za održavanje vanredne sednice i da smatra da njihov predlog neće biti ni razmatran. „Način da se zakaže sednica bio je da četvrtina većnika predloži vanrednu sednicu, ali lično mislim da predsednik neće prihvatiti našu inicijativu. Ima zakonski rok od 30 dana da sazove sednicu, a onda je potrebna trećina većnika da je sazovu. Poslovnik je pravljen tako da se nikada ništa ne desi od onoga što već 25 godina potpuno ista ekipa misli da je dobro za hrvatsku zajednicu“, rekao je Stantić.
Pre više od nedelju dana osam većnika je zvanično zatražilo sazivanje vanredne sednice na kojoj bi se raspravljalo o medijskim navodima da je Vrselja u prošlosti bio pristalica neonacizma. Pre Subotice, Tomislav Stantić je na redovnoj sednici HNV-a u Zrenjaninu, 25. septembra, tražio da se raspravlja o Vrselji, ali je predsednik Bačić to odbio pozivajući se na Poslovnik o radu. Odgovora čelnika HNV tim povodom još uvek nema.
Slaven Bačić se tom prilikom ogradio od delovanja Marija Vrselje i rekao da on u tim aktivnostima nije predstavljao HNV. “HNV-u niko, pa ni Mario Vrselja, nije podneo zahtev, molbu ili bilo kakav drugi akt kojim je tražio da predstavlja HNV na bilo kom događaju ili skupu, te ne smatram da postoji obaveza ovog tela, niti mene kao predsednika da javno govorim o stavovima koje su iznosili pojedinci, koji u tom momentu nisu predstavljali HNV”, naveo je Bačić u saopštenju za javnost.
Prema njegovim rečima, lični stavovi pojedinih članova HNV-a ne odražavaju stavove drugih članova tog tela. “Štaviše, ukoliko pravosudni organi nisu smatrali inkriminišućim postupke Marija Vrselje, smatram da se HNV ne može postavljati iznad pravosudnih vlasti”, poručio je Bačić koji se po prvi put oglasio ovim povodom, iako su mediji od njega tražili izjavu u više navrata u poslednjih više od mesec dana, otkako traje “afera Vrselja”. Bačić je odbio da govori i za VOICE.
Po mišljenju potpredsednika Hrvatskog demokratskog foruma Zvonimira Perušića, ovakav odnos Bačića i ostalih rukovodilaca HNV ne može doneti ništa dobro hrvatskoj zajednici u Vojvodini, jer se pola godine vuče po medijima. „Kada su videli da je ta stvar otišla u medije, a otišla je tako što se Mario Vrselja pohvalio na 
Fejsbuk profilu, oni su istog momenta morali da reaguju. Da li je on otišao samovoljno ili je neko njega poslao nakon pola godine ćutanja potpuno je nebitno, rezultat je isti“, rekao je Perušić za VOICE.
Perušić smatra da predsednik Bačić dugo vremena nije uradio ono što je morao odmah da uradi. „Da se ogradio ili da je dao bilo kakav znak da je shvatio koliki se problem stvara oko tog jednog odlaska u Blajburg onda ne bi bilo ni većničke inicijative. S obzirom da se to nije dogodilo, normalno je da većnici traže da se o tome raspravlja. Ne traže samo oni, jer traže i ljudi koji nemaju puno veze sa HNV, ali i vide i znaju šta se događa i žele da se od toga ograde“, poručio je Perušić koji je prvi u javnosti zatražio da se o ovoj temi raspravlja unutar zajednice.
Matarić: Vrselja može da radi šta želi, ali ne u ime Hrvata
Iako su u početku čelnici HNV-a ćutali o aktivnostima Marija Vrselje i nisu želeli da odgovore u čije je ime otišao u Blajburg i poklonio se žrtvama u ime svih vojvođanskih Hrvata, u javnosti su počele da izlaze tvrdnje kako niko o tome nije bio obavešten niti je bilo ko od čelnika hrvatske zajednice u Srbiji pitan. Pored Bačića, to tvrdi i predsednik Demokratske stranke Hrvata u Vojvodini Petar Kuntić, koji je za VOICE izjavio da njega Vrselja nije ništa pitao.
„Ja nisam razgovarao sa Mariom Vrseljom. On nije nikada dobio bilo kakav nalog od DSHV, niti HNV po pitanju Blajburga ili bilo koje druge aktivnosti. Ne znam šta je pisao po ovome (Fejsbuku) i po nama može samo odgovarati što se u medijima pojavio bez da je pitao nas. Sve ostalo je po meni, što se tiče HNV i DSHV, čiji je član, čisto“, rekao je Kuntić ne želeći da iznosi lični stav o događajima u Blajburgu 1945. godine.
Tomislav Stantić smatra da je Vrselja u ovom slučaju ozbiljno izmanipulisan. „To nije bila samo njegova ideja i nije sve radio na svoju ruku. Generalno nejasan stav rukovodstva hrvatske zajednice godinama unazad prema ovako važnim pitanjima je prisutan i vi jednostavno nemate mogućnost da ih postavite. U ovih 18 sednica HNV 12 je bilo telefonskih. Takva organizacija u svetu nigde ne postoji“, ocenio je Stantić.
Stantić: Sve što se tiče ustaštva moramo daleko gurnuti od sebe
Na osnovu svega iznetog u javnosti, za Tomislava Stantića i njegovu nezavisnu većničku grupu hrvatskih udruženja, postupci Marija Vrselje se ne mogu braniti. „Moje mišljenje je da Hrvati u Srbiji trebaju da temelje svoj boljitak na promovisanju i gajenju drugačijeg događaja od Blajburga. Sigurno da postoje događaji iza kojih možemo da stanemo, a da nisu diskutabilni. U Hrvatskoj je to sigurno pitanje sporenja i Hrvatska jeste podeljena na levicu i desnicu i ljudi to drugačije tumače. Ja mislim da mi u ovoj zemlji sve što se tiče ustaštva moramo daleko da gurnemo od sebe. Slaven Bačić je u odgovoru većnicima koji traže vanrednu sednicu naveo da su „neosnovane implikacije koje povezuju HNV sa podržavanjem ustaštva i fašizma, jer niti jednim službenim aktom ili službenim nastupom, niko iz HNV-a nije podržao ni ustaštvo ni fašizam“. O održavanju sednice nije se odredio.
Većnik Mata Matarić, takođe potpisnik inicijative za vanrednu sednicu HNV-a, tvrdi da većnici samo žele istinu da li je Vrselja išao u dogovoru sa predsednikom HNV-a. „Ako je išao, treba pitati Slavena Bačića ko ga je ovlastio da u ime svih Hrvata u Vojvodini šalje Vrselju u Blajburg. Ako nije išao u njegovo ime, treba pitati Vrselju koje su njegove namere bile i zašto je napisao da je predstavljao sve Hrvate u Vojvodini na tom stratištu. Prema tome, ja mislim da ta sednica mora biti održana“, rekao je Matarić za VOICE.
Ovaj većnik izneo je mišljenje zbog čega Mario Vrselja može da radi bez kontrole onih koji su ga postavili na tu funkciju. „Mene naročito zabrinjava podatak da svako od poverenstava unutar HNV-a, a ima ih ukupno 10, nema pravilnik o radu. U članu 11 poslovnika o radu HNV piše da svako povjerenstvo mora imati pravilnik o radu“, rekao je Matarić i istakao da njega lično Vrselja nije predstavljao ni u Sremskoj Mitrovici, ni u Zagrebu, ni u Blajburgu, niti ga je za to pitao.
Stantić: Poslovnik o radu HNV je nedemokratski
Tomislav Stantić smatra da, kada je reč o radu HNV-a, postoje dve grupe problema. „Jedan je formalno-pravno pitanje gde vi kroz institucije trenutno važećim poslovnikom o radu nemate mogućnost da predložite tačku dnevnog reda jer to može da uradi samo neko telo unutar HNV-a ili Izvršni odbor. Ne postoji ni tačka razno po poslovniku, što vašu mogućnost da uopšte učestvujete u diskusiji kao neko ko je u ovom sazivu HNV-a manjina svodi na minimum“, smatra Stantić.
Većnik Petar Kuntić u tome ne vidi ništa sporno i smatra da je situacija po pitanju poslovnika o radu čista. „Sva pitanja koja su na dnevnom redu redovne sednice unapred se pripremaju, poput sednica pokrajinske ili gradske skupštine. O tome se raspravlja, pa se razmatra na resornim odborima i na Izvršnom odboru, pa tek na kraju dolaze ovde na redovnu sednicu HNV-a. Kada se na prvim sednicama usvajao poslovnik o radu onda je trebalo diskutovati i menjati ga. Sada smo usvojili ovakav poslovnik i dok ga ne promenimo po njemu ćemo raditi. To je čista situacija, tako se svugde radi“, tvrdi Kuntić.
Problema sa poslovnikom imao je i većnik Ivan Karačić, koji tvrdi da je svoja većnička pitanja uredno poslao tri dana pre sednice Izvršnom odboru, ali ona nisu uvrštena u dnevni red. „Kod nas tačka razno ne postoji po poslovniku. Postoji samo ćutanje i ljudi više ni ne znaju za šta dižu ruke. I tako 18 sednica, od kojih 12 telefonskih. Ljudi, pa to nema više ni u Bangaldešu, ni kod talibana. Mi nismo talibani, mi smo ponosni Hrvati, kulturni i pametni činioci ovog društva u Srbiji i neću da dozvolim da se moj hrvatski narod satanizuje likovima koji se lažno predstavljaju i troše pare poreskih obveznika“, kazao je Karačić na poslednjoj sednici HNV-a u Zrenjaninu i dodao da je i to jedan od razloga zašto su po televizijama i zato se o tome prave emisije.
Za Petra Kuntića ni ovde nema ničega spornog. „Na većnička pitanja može se odgovoriti javno ili pismeno i ne vidim nikakav problem u tome. Predsednik će na njih odgovoriti pismeno ili će se na narednoj sednici o njima diskutovati da li je onaj koji je postavio pitanje zadovoljan odgovorom“, rekao je Kuntić.
Zvonimira Perušića, koji je u prošlosti i sam bio većnik HNV, ovakav način rada najviših organa HNV-a ne iznenađuje. „To je njihov stil rada i razmišljanja. Oni su izabrani na vrlo problematičan način i sa stanovištva legitimitita i, bojim se, sa stanovišta legaliteta. On (Bačić) nikome ne polaže račune, nema svoje birače, način izbora je problematičan i jednostavno može im se. Njemu se može da ignoriše novinare i javnost i misli da to tako može doveka“, rekao je Perušić.
„Postupanje Marija Vrselje je raščišćeno unutar zajednice“
Direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata Tomislav Žigmanovosudio je pre mesec dana deo istupa Maria Vrselje, koji se našao među pripadnicima zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj kada su prekinuli antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu 2005. godine. „Niko normalan ne može dovesti u pitanje njegovo delovanje prema ekstremno desničarskim organizacijama i kada su u pitanju postupci koje je činio mimo volje i mimo znanja institucija koje je predstavljao, što je unutar hrvatske zajednice raščišćeno“, naveo je Žigmanov, koji je na poslednjoj sednici HNV-a na lični zahtev smenjen sa funkcije poverenika za praćenje povrede manjinskih prava. Žigmanov je, inače, jedini kandidat za novog predsednika DSHV-a.
Tomislava Stantića zanima kako je to pitanje funkcionera HNV-a Marija Vrselje u zajednici raščišćeno, ako se o tome uopšte nije govorilo. „Koliko se god trudili da pobegnemo od aktuelne tačke, ona je sigurno i u vezi sa pitanjem povrede manjinskih prava. Ako su ta prava povređena, onda je ovo sigurno pitanje za sednicu HNV-a. Ako ti navodi nisu tačn,i onda se bojim da smo u velikom problemu kao zajednica jer se nismo odredili po tom pitanju“, upozorio je Stantić.
Po oceni Ivana Karačića, HNV je sada došao u situaciju da se na najvišim organima izbegava tačka dnevnog reda zbog čega je među zastupnicima prisutna sve veća nervoza. „Ja ću ponovo pogledati sve snimke koji postoje na televiziji i ubeđen sam da ću negde tamo u onoj austrijskoj vrleti naći i dotičnog gospodina koji se predstavlja za predsednika HNV-a, jer toliko krije neke tačke dnevnog reda. Da dotična osoba nije radila takve stvari, mi danas ne bismo imali probleme mladih ljudi u našoj zajednici. Mi ne želimo da sudimo, ali hoćemo da sve što se krije ispod tepiha kažemo“, rekao je Karačić.
Zvonimir Perušić smatra da Vrselja nema pravo da predstavlja 56.000 Hrvata u Vojvodini. „Ako bismo i stavili po strani šta je u glavi čoveka koji može da bude i srpski i hrvatski desničar, on ne može da predstavlja nacionalni savet koji je državni organ i skupština jedne nacionalne zajednice. On kao takav potpuno nesankcionisan radi i odlazi na događaje, polaže cveće i daje izjave. S njim kao takvim ja se ne želim poistovetiti. I ne samo sa njim, koji je za mene potpuno nebitan, nego i sa takvom institucijom ili predstavničkim telom ja ne znam šta bilo ko od 56.00 Hrvata u Srbiji ima da traži“, kategoričan je Perušić.
Kuntić: Mediji se bave osetljivom temom zbog izbora u DSHV-u
Još jedan događaj i dalje se prepričava unutar hrvatske zajednice, a tiče se obeležavanja rođendana bana Josipa Jelačiča u Sremskoj Mitrovici 2011. godine. Ovu proslavu je u ime mladeži DSHV organizovao Mario Vrselja. Prema navodima posetilaca, mnogi od njih su zbog nacionalističkih pesama, nacističkih pozdrava i ustaške ikonografije demonstrativno napustili skup.
Predsednik DSHV-a Petar Kuntić kaže da to nije tačno i da je ovu temu sa Vrseljom odavno raspravio. „Tu sam informaciju saznao iz tabloida, Kurira. Ja sam razgovarao o tome sa Vrseljom i od toga nije bilo pola istine“, rekao je Kuntić i dodao de ne vidi nijedan razlog da se sada govori o nečemu što se dogodilo pre četiri godine.
Većnica Vesna Zelenika, koja je nedavno isključena iz DSHV-a, tvrdi da Kuntić vrlo dobro zna šta se desilo u Sremskoj Mitrovici. „To da Pera Kuntić nije znao šta neko radi nije tačno. On je prodao hrvatsku zajednicu za svoje sopstvene interese. Ja se čak bojim da on nije gurnuo Marija Vrselju tamo gde jeste, jer Vrselju lično poznajem i za neka njegova zlodela gotovo sam sigurna da nije počinio sam“, rekla je Zelenika za VOICE.
Mata Matarić tvrdi da se o ovom i sličnim postupcima Marija Vrselje raspravljalo na veću DSHV-a. „Lično sam postavio pitanje šta ćemo poduzeti povodom gostovanja Hrvatske čiste stranke prava u Sremskoj Mitrovici. I nismo poduzeli ništa i stvar smo stavili pod tepih. Sada to više ne možemo dozvoliti i to se mora raščistiti. Naše čelništvo HNV-a se mora izjasniti šta je istina u Vrseljinim postupcima“, kazao je Matarić.
Prema Kuntićevim rečima, sada nije vreme za izjašnjavanje o ovakvim temama. „Mi možemo o tome raspravljati ali kad prođu izbori u DSHV-u, kada novo rukovodstvo dođe u stranku i kada se situacija smiri. Sada, kada smo u finišu izbora, o tome nećemo raspravljati“, rekao je Kuntić i zamerio medijima što su imali priliku čitavo proleće i leto da se bave ovom osetljivom temom, a našli su da se njome bave u finišu izborne kampanje, u kojoj se odlučuje ko će ubuduće voditi najjaču hrvatsku stranku.
Vesna Zelenika tvrdi da se Kuntić ovakvim izjavama stavlja iznad DSHV-a, jer misli da je vlasnik stranke. „Stoga bih upozorila sve one koji bi želeli da postanu predsednik nakon njega da dobro vide šta će uzeti. Ovo što se dešavalo od kada je on predsednik DSHV je katastrofa“, rekla je Zelenika.
Mata Matarić smatra da su izbori u DSHV-u vrlo trivijalan razlog da se o ovome ne priča o javnosti. „Mislim da je Kuntić izgubio kompas i živi u vremenu odlaska sa funkcije predsednika, nameštanja novog predsednika i preuzimanja onog što mu je ostalo. On je ostao praktično general bez vojske i to on mora priznati“, zaključio je Matarić.
Žigmanov: Mi nismo udruge nacionalista i ekstremista
Prema mišljenju Tomislava Žigmanova, u Srbiji se o nacionalnim zajednicama, a posebno o Hrvatima piše jednostrano, „na incidentalan način s izravnim ciljem da se oni prikažu negativni u srbijanskoj zbilji“. „Čudno je da se sada ničim izazvano iz naftalina vadi događaj koji se zbio sredinom maja i da se sada na negativan način elaborira, na jednostran i na način da se deo hrvatskog naroda i njenih institucija prikaže na negativan način, kao da su to udruge nacionalista i ekstremista kojima nije stalo do poštovanja ljudskih prava“, izjavio je Žigmanov.
Zvonimir Perušić smatra da Žigmanov ima problem što ljude kvalifikuje na osnovu nekih svojih kriterijuma, pa je ne jednom ljude delio na starohrvate i novohrvate. „Toma Žigmanov je bio na čelu tela koje se bavi incidentima protiv pripadnika hrvatske zajednice. Ja bih rekao da je i ovo incident protiv hrvatske zajednice jer ako neko pravi štetu Hrvatima koji žive s ove strane granice, onda je to svakako tema i za to njegovo telo“, rekao je Perušić.
Prema oceni Tomislava Stantića hrvatska zajednica u Srbiji je potpuno „politički impotentna“ i ne utiče na bilo kakve događaje u ovoj zemlji. „Evo, vidite da raspoloženje za tako nešto ne postoji. Iskreno se nadam da se velika većina slaže sa onim što govorim, međutim oni iz nekog razloga ćute i ne žele ništa da kažu. Ostaje mi da se nadam da bi na vanrednoj sednici, za koju postoji statutarna mogućnost da se desi, ti većnici mogli i da kažu svoje mišljenje. U svakom slučaju, mi ovu temu moramo da raščistimo jer je u interesu cele hrvatske zajednice. Ako je ne raščistimo na sednicama, moraćemo u javnom prostoru“, zaključio je Stantić.
Perušić: Ko raspodeljuje milion evra godišnje?
Uz opasku da je o dogođajima u Blajburgu istorija dala svoj sud pre 70 godina i da će on ostati verovatno zauvek, Zvonimir Perušić se kroz slučaj Vrselja osvrnuo i na funkcionisanje manjinskih zajednica. „Ljudi imaju predstavu o manjinskim zajednicama kao grupacijama koje se bave folklorom i koje treba pustiti da neguju svoj nacionalni identitet i da se tu završava svaka manjinska priča. Međutim, to je vrlo ozbiljna priča kada su finansije u pitanju. Hrvatska zajednica se godišnje finansira sa oko milion evra sredstava iz budžeta Srbije i Vojvodine i iz proračuna Hrvatske. To uopšte nije mali novac za jednu malu zajednicu koju vode tri ili četiri čoveka i koji raspodeljuju taj novac“, rekao je Perušić i dodao da zato ima tenzija, a izostaju dogovori i dijalog unutar zajednice.
Prema njegovim rečima, zvanični predstavnici hrvatske zajednice u Srbiji su osioni i toliko se osećaju jakima da ih jednostavno ne dotiče kritika. „Ovo je svakako jedan širi problem od unutarnacionalnog pitanja. To vam je isto kao kada se ide na Ravnu goru pa se sa istim takvim znakovljem, mada suprotnog predznaka, derneči. Nema tu razlike, samo je problem što su Hrvati ovde manjinska zajednica i kao takva posebno osetljiva. Kada neko izvodi takve egzibicije kao Vrselja, on zapravo šalje poruku ekstremima druge vrste da pomisle da Hrvate u Vojvodini treba prevaspitati. Uopšte nije isključeno da takve situacije proizvedu nešto što bi se moglo desiti u nekom zabačenom sremskom selu“, rekao je Perušić i dodao da ne želi ni da zamisli šta je sve moguće.
Ivan Karačić poručuje da kao Hrvat iz Srema ne želi da zbog radikalizacije nekog pitanja ponovo doživi Sot iz 1991. godine, kada se zbog rata u Hrvatskoj iselio veliki broj stanovništva. I Mata Matarić upozorava da se radikalizacija iz aktuelnog sedišta HNV-a u Subotici ne sme prenositi na provinciju jer provincija uvek prva strada. „Osobno sam stradao tokom čudnih zbivanja sa druge strane granice i bio sam na meti nacionalista u Somboru. Hvala bogu, to su incidenti a ne generalne pojave, ali ne mogu dozvoliti takva razmišljanja, a kamoli postupke. Mi smo ravnopravni građani Srbije i treba raditi na integraciji u zajednicu. To je moj jedini moto“, kazao je Matarić.
Darko Šper (VOICE)
(Naslovna fotografija: subotica.info)
